Vojvode Radomira Putnika 6, Pančevo
Radno vreme od 08 -19:30, subotom od 08-14:30
Zlatara CODEX
Otkup - prodaja - zamena - popravka nakita
Telefon: 013/21-000-15
Budite u kontaktu sa nama
Burme Pancevno - facebookBurme Pancevo - twitterBurme Pancevo - email

Burme od belog i roze zlata

Ovom duetu boja odlicno pristaju brilijanti ili cirkoni koji još više naglašavaju ovaj kontrast boja a istovremeno i sklad.

Burme Codex Pancevo - Burme od belog i roze zlata

Burma se smatra najstarijim obeležjem braka, koji datira iz starog Egipta, odnosno prema nekim izvorima, od 9. veka p. n. e.Naime, za stare Egipćane, krug je bio simbol večnosti, zalog za trajnu ljubav i zajednički život. Zato su ga oblikovali u prsten i nosili na domalom prstu leve ruke. Razlog za to je bio što su verovali da vena sa tog mesta vodi pravo do srca. Rimljani su ga nosili na istom mestu, ali zato što je to označavalo da žena pripada svom mužu, odnosno da je njegova svojina. Kovali su ga od gvožđa.

 

Za stare Grke burma je imala isto značenje kao i za stare Egipćane. Kasnije, tokom istorije, burma se kovala od raznih metala, ali se pravila i od trave, kože i kamena. Od 19. veka izrađivala se od zlata. Nosila se na obe ruke i na domalom i na srednjem prstu.

 

Od 13. veka, burma je postala deo hrišćanskih venčanja i ustalio se običaj da se nosi na domalom prstu. Naime, dok je sveštenik izgovarao reči „u ime Oca, Sina i Svetoga duha“, dodirivao bi po jedan prst, počevši od palca. Na izgovorenu reč „amin“, prsten bi stavljao na domali prst. Takođe, tada se ustalio i običaj da ga nose oba pola, jer su ga do tada nosile samo žene. Postao je simbol toga da su pred Bogom svi ljudi jednaki.

 

Zapravo, pre toga su žene dobijale verenički prsten, te je na taj način ceremonija prstenovanja bila gotova. Tako je ona dobijala poverenje da zaslužuje da dobije takav poklon. Prema nekim izvorima, običaj da mladenci razmenjuju burme podstaknula je američka juvelirska industrija krajem 19. veka, nakon svetske ekonomske krize. Pre ove krize, prstenje je razmenjivalo oko 15% mladenaca, da bi se nakon nje taj broj povećao na 80%. Kod pravoslavaca, burma se nosi na desnoj ruci, dok se kod nekih naroda, kao što su Italijani i Brazilci, nosi na levoj.

 

Običaj nošenja burme na desnoj ruci potiče od starih Rimljana, za koje je levo imalo negativno konotaciju i označavalo nešto što je nepovoljno, za razliku od desnog koje je označavalo pozitivne osobine, poput spretnosti i oštroumnosti. Ipak, u novije vreme, nošenje burme na levoj ruci je praktičnije; većina ljudi je desnoruka i burma na ruci može da zasmeta, posebno pojedinim profesijama, poput električara.

 

U nekim evropskim zemljama, verenički i venčani prsten su jedan komad nakita, koji se nakon venčanja gravira; ispisuju se imena mladenaca i datum venčanja i premešta se na drugu ruku. Obično su ova dva prstena odvojena, ali u moderno vreme se prave i kao dva ili tri spojena prstena. Postoje razne varijante na kojoj ruci se nose ova dva prstena i jedna od njih je da se burma stavlja preko vereničkog prstena i to znači da je veridba prerasla u brak. Neki ljudi ne nose burme, iako su venčani, a iz raznih razloga. Zato je odlažu u kutijice, nose na lančiću oko vrata, a pojedini je i tetoviraju na prstu.